Андреј Рубљов (рус. Андрей Рублёв, 1360 – 29. јануар 1430) био је значајни руски иконописац, канонизован је као светитељ 1988.
Тачан датум његовог рођења није познат. Године око 1360. се узимају као вероватна година рођења, по томе што се у записима о његовој смрти (1430) помиње да је умро у дубокој старости, што је тада значило после 60-е године живота. Вероватно је живео у Тројици-Св. Сергијева лавра, код Москве, под Никоном Радоњешким, који је постао игуман после смрти Сергија Радоњешког 1392. Рубљов се први пут помиње 1405. године, када је украшавао иконе и фреске за Саборну цркву св. Благовести Московског Кремља, у друштву са Теофаном Грком и Прохором из Городца. Његово име је било последње на листи мајстора, као јуниор и по рангу и по годинама. Теофан је био значајан византијски мајстор, који се преселио у Русију и сматра се да је обучавао Рубљова.
Андреј Рубљов је постао монах пре 1405. и узео име Андреј. Живео је у манастиру Сергијевска лавра близу Москве у заједници сликара, међу којима су познати Теофан Грк и Прохор из Городеца. О овоме се зна, јер се његово име помиње у листи сликара икона и фресака у Благовештенском сабору у Москви. Име му је на дну листе, што значи да је тада био најмлађи и најмање искусан сликар у групи.
Писани записи сведоче да је 1408. сликао (заједно са Данилом Черним) зидове Успењске катедрале у Владимиру и 1425–1427. Катедралу Свете Тројице у Сергијевској лаври. После Данилове смрти, Андреј је у московском Андрониковом манастиру насликао фреске у Катедрали Спаситеља.
Умро је у Андрониковом манастиру 29. јануара 1430.
Године 1904, откривена је његова икона Света тројица Старога Завета (или Гостопримство Аврамово, настала вероватно око 1411) и тиме је почела епоха истраживања његовог дела. То је једино дело које му се са сигурношћу може приписати. Данас је ова икона изложена у Третјаковској галерији у Москви.
Композиција иконе приказује сцену из Библије, када су три анђела посетили Сару и Аврама (1. књига Мојсијева 18,1-33). Рубљов се концентрисао на приказивање фигура три госта. Порука дела је многострука. То је, између осталог, апел за јединство у време сукоба међу кнезовима. У исто време, то је израз религијског јединства у тројству (Отац, Син, Свети дух).
Уметност Андреја Рубљова је комбинација две традиције: средњовековног манастирског аскетизма и класичне хармоније византијског сликарства. Ликови на његовим сликама су увек спокојни. Временом, начин на који је сликао, постао је идеал црквеног сликарства и иконосликарства.
На Стоглавом сабору (1551) иконографија Андреја Рубљова је проглашена за идеал у изради црквених слика. Црква га слави 4. јула.
Од године 1959. постоји музеј Андреја Рубљова у Андрониковом манастиру.
Руски режисер Андреј Тарковски је 1966. направио филм Андреј Рубљов, делимично базиран на Андрејевом животу, који је својеврсни споменик овом уметнику.
Рубљов је умро у Андрониковом манастиру између 1427. и 1430. Рубљовљев рад је утицао на многе уметнике, укључујући и Дионисија. Стоглави сабор (1551) прогласио је Рубљовљев стил икона као узор за црквено сликарство. Од 1959. године Музеј Андреја Рубљова у Андрониковом манастиру приказује његову и сродну уметност.
Руска православна црква канонизовала је Рубљова за свеца 1988. године, прослављајући његов празник 29. јануара и/или 4. јула.
Године 1966, Андреј Тарковски је снимио филм Андреј Рубљов, лабаво заснован на животу уметника. Ово је постао први (и можда једини) филм произведен у совјетској ери који је уметника третирао као светску историјску личност и хришћанство као аксиом историјског идентитета Русије[9] током турбулентног периода у историји Русије.
Датум празновања: 4. / 17. јул
Датум рођења: 1360. године
Место рођења: Велика московка кнежевина;
Датум смрти: 29. јануар 1430. године
Место смрти: Андроников манастир;